- glavna strana - home - biografija - aktuelno - knjizevni klub Miroslav Mika Antic - Garavi sokak - foto galerija - kontakt -
                 
               
 



- poezija/proza - aforizmi
- knjige za decu
- priznanja/kritika/stampa
  
O Zlatomiru Borovnici, njegovom bogatom i kvalitetnom književnom opusu, ukupnom društvenom angažmanu, njegovom pregalaštvu i nesebicnosti, pesničkoj i ljudskoj solidarnosti, pisala je štampa u Srbiji i na celom ex-jugoslovenskom prostoru. Ponešto je zabeležila i štampa u inostranstvu, posebno u krugovima naših ljudi u rasejanju.

Objavljivane su mu priče i pesme. Njegove aforizme su upoznali čitaoci svih značajnijih satiričnih časopisa i izdanja, mnogih dnevnih listova i enigmatskih revija.

Ostaće zapamćeno, da su poslenici sedme sile, posebno bili impresionirani činjenicom, da je čovek sa hendikepom, iznedrio toliko kvalitetnog pesničkog i proznog materijala.

U žiži cikličnog interesovanja štampe, bile su i sve književne manifestacije koje je Zlatomir organizovao godišnje u kontinuitetu, visoko profesionalno, poput “Garavog sokaka”, “Pevaj ravnico”, Noc boema” “Veceri duhovne poezije” i druge.

Beleženo je i o njegovom drugovanju sa pesnicima i ljudima slicnog senzibiliteta i vokacije, koja su uz druženja “poslenika po peru”, prerasla u nešto još više i plemenitije.

Ne treba naglašavati, da se uvek radilo o krajnje afirmativnim tekstovima, kakve delo i lik Zlatomira Borovnice i zaslužuju.
  
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
               
     
     
       
   

KNJIžEVNIK ZLATOMIR BOROVNICA JE GRADJANIN I MILJENIK DIJASPORE SVETA

On je inicijator osnivanja i organizator Medjunarodne pesničke Manifestacije "Garavi sokak" koja se održava u Indjiji već 21 godinu, a kompletna je ljudska ličnost koju krase
najveće čovečije vrline.

    
 

Zlatomir Borovnica je rodjen 1956. godine u Beški, kod Indjije, a živi i piše u Indjiji. On je dugogodišnji član i predsdenik Književnog kluba "Miroslav Mika Antić" u Indjiji.
Posle petog razreda osmogodišnje škole, nesrećnim slučajem oslepio je na levo oko, a pošto je vid zatim slabio i na desno oko, nastavio je školovanje u školi za decu i omladinu oštećenog vida "Veljko Ramadanović" u Zemunu, gde je završio osmogodišnju i srednju školu, pošto je naučio "Brajevo pismo" i stekao kvalifikaciju plastičara i telefoniste.
U 19. godini života potpuno je oslepio i na drugo oko, zaposlio se u fabrici nameštaja u Indjiji gde je radio sve do 2002. godine kada je penzionisan, a Književni klub "Miroslav Mika Antić", osnovan je u martu mesecu 1988. godine i dobio ime preminulog velikog srpskog pesnika, slikara i boema iz Mokrina.
U toku 2000. godine Zlatomir je izabran za predsednika pomenutog Kluba, posle njegovih predsednika Vlade Maksimovića i Vesne Krunić, koga vrlo uspešno vodi i sada.

   

Ovaj književni klub ima veći broj članova-pisaca i pesnika kako u Indjiji i izvan nje, tako i u inostranstvu, mada se Klub bori sa raznim poteškoćama, jer nema svoje vlastite prostorije i finansijska sredstva, ali i pored toga ima značajnu podršku Opštine Indjija po pitanju svojih odredjenih aktivnosti. Osnovni zadatak Kluba je izdavaštvo, tako da je do sada objavio preko 70  naslova, medju kojima su pisci Zlatomir Borovnica i samostalne knjige pesnika i proznih pisaca.

  
 
Književni klub "Miroslav Mika Antić" se već odavno bavi organizovanjem različitih književnih i kulturnih aktivnosti, a to su sledeće manifestacije:
Medjunarodna pesnička manifestacija "Garavi sokak" čiji je inicijator osnivanja i glavni organizator Zlatomir Borovnica, koja se održava svake godine u septembru mesecu i Indjiji od 1989. godine, što je najveća, najznačajnija i najmasovnija manifestacija pesnika u Srbiji, uz učešće iz preko 20 država, na kojima učestvuju mnogi pesnici dijaspore sa 5 kontinenata.
"Pevaj ravnico"je dečija pesnička smotra od 2001. godine na kojima je učesvovalo do sada preko 900 učenika sa područja opštine Indjija,a uz pomoć opštine Indjija, štampa se svake godine Zbornik pesama "Pevaj ravnico".
Noć boema se organizuje od 2003. godine u martu mesecu, povodom rodjendana "Miroslava Mike Antića" na kojoj se sastaju pesnici-boemi iz Srbije i inostranstva, na kojima je do sada učesvovalo preko 600 pisaca-boema.
Pored toga Zlatomir je organizovao i "Večeri duhovne poezije" koje su prestale da izlaze posle pet godina zbog nedostatka finansijskih sredstava, a Književni klub je do sada izdao i 2 Antologije slepih i slabovidnih autora "Pesme su naša krila" sa 15 autora i "Sjaj trećeg doba" sa 10 autora.
   
Zlatomir je počeo da piše 1975. godine, a prvu zbirku pesama objavio je 1995. godine "Sunce u tami", a od tada je napisao još 16 knjiga, poezije, proze i aforizama,a ima pripremljenih još nekoliko knjiga za izdavanje, koje će uskoro biti štampane.
On je napisao nekoliko knjiga za decu: bajke, basne i dečije priče, kao što su: "Maleni svetovi, "Srce na dlanu“, „Tozina družina“, "Tajna pod zemljom", "Mali skitac", "Reka Grešnica" i druge.
Njegova književna stvaranja objavljena su u preko 50 Zbornika i 4 Antologije savremene poezije i Antologije slepih širom Srbije i u inostranstvu.
  
 
Za svoje književno stvaralaštvo Zlatomir je do sada dobio mnogobrojne nagrade i priznanja za njegovu pregalačku kulturnu misiju, a za svoj književni rad i angažovanjeu književnosti Zlatomir je 2004. godine od strane članova "Saveza književnika u otadzbini i rasejanju" u Beogradu proglašen počasnim članom i predsednikom ogranka u opštini Indjija.
U toku 2005. godine on je od strane književnog kluba "Dušan Matić" iz Ćuprije, proglašen za svog počasnog člana, a 2008.godine, zbog velikog doprinosa u radu i povezivanju pesnika u Dijaspori , Savez srpskih pisaca Švajcarske, proglasio je Zlatomira svojim počasnim članom, a u istoj godini dobio je veliko priznanje od strane srpskog književnog kluba "Vihor" iz Dervente, dok mu je Književno društvo iz Rijeke takodje dodelilo svoje članstvo. Zlatomir je od strane Udruženja književnika Srbije"Branko Miljković" iz Niša dobio status književnika za svoj stvaralački rad.
   

Izuzetno bogato književno delo , predan i kreativan društveni i kulturni rad, njegova komunikacija sa pesnicima i kulturnim poslenicima, na bivšem jugoslovenskom prostoru i u našoj Dijaspori, dobrota kojom zrači i iskrenost, učinili su Zlatomira gradjaninom sveta. Pesnik "srebrne kose", kako ga medju sobom zovu, iako je hendikepiran vidom, vidi daleko više i dalje od mnogih.
Ostavio je vidljiv trag u Bosni, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, širom Evrope, Amerike, Australije, Kanade i svugde je rado vidjen gost, baš kao što u književnim krugovima važi za najboljeg domaćina vrsnog organizatora, najboljih pesničkih manifestacija.
Sa svojom veoma cenjenom životnom saputnicom, suprugom Mitrom, živi u skladnom dugogodišnjem braku. Mitra je ne samo njegova potpora u svakodnevmom životu, nego i veoma značajna podrška u njegovom književnom stvaralaštvu i organizovanju svih kulturnih manifestacija, koja mu daje velike inspiracije za pesništvo.
Živko Begović - dopisnik iz Austrije

  
   

srpska.com

KNJIŽEVNIK ZLATOMIR BOROVNICA JE MILJENIK DIJASPORE ŠIROM EVROPE

  
    KNJIŽEVNIK ZLATOMIR BOROVNICA JE MILJENIK DIJASPORE ŠIROM EVROPE I U
AMERICI,AUSTRALIJI I KANADI
  

Zlatomir Borovnica (54) iz Indjije, nesrećnim slučajem je ostao u 12. godini života slep na jedno oko, a nekoliko godina kasnije ostao je slep i na drugo oko, radi čega je završio školu za decu i omladinu oštećene vidom u Zemunu "Veljko Ramadanović"gde je završio osmogodišnju i srednju školu, pošto je naučio "Brajevo pismo" i stekao zvanje telefoniste i plastičara.
Zaposlio se je u jednoj fabrici namestaja u Indjiji i radio sve do penzionisanja
2002. godine.

U toku 1975. godine Zlatomir se je počeo baviti pisanjem pesama, proze i aforizama, pa je do sada izdao 17 knjiga, a u pripremi ima još nekoliko knjiga za izdavanje. Napisao je više knjiga za decu, basne, pesme i pripovetke.
Dugo godina je član Književnog kluba "Miroslav Mika Antić" iz Indjije, a od 2000. godine je njegov veoma uspeli predsednik, jer je pod njegovim rukovodstvom uspeo organizovati razne književne i kulturne aktivnosti, medju kojima je najznačajnija Medjunarodna pesnička manifestacija "Garavi sokak", koja se
odrzava 22 godine, čiji je inicijator osnivanja i glavni organizator Zlatomir, što je najznačajniji i najmasovniji pesnički susret u Srbiji, uz učešće
pesnika iz svih krajeva bivše SFRJ, na kojima nastupaju mnogi pisci dijaspore sa 4 kontinenta.
Napomenućemo samo neke od mnogih:Božo Popadić i Ratka Damjanović iz Amerike, Toda Matić-Medić i Cvija Mitrović iz Australije, Dragana Konstantinović i Srdjan Bajić iz Kanade.
Zatim Safeta Osmičić iz Holandije, Zorka Čordašević, Janja Pendić, Ljiljana Karadjordjević Radovan Lepanović iz Nemačke, Zorica Sentić iz Francuske, Milan Andjelić iz Norveške,
Marko Ružičić i Milisav Djurić iz Švajcarske i drugi.

Zlatomir je do sada dobio mnogobrojne nagrade i priznanja za svoje književno stvaralaštvo i pregalačku misiju.
Počasni član je: "Saveza književnika u otadzbini i rasejanju" u Beogradu,  Književnog kluba "Dušan Matić"iz Ćuprije, Udruženja Srpskih pisaca Švajcarske, Književnog kluba “Vihor” iz Dervente BIH, a član je Hrvatskog kluba književnika iz Rijeke, Saveza književnika Srbije "Branko Miljković iz Niša i drugih.
Njegovo izuzetno književno delo, kreativan društveni i kulturni rad i komunikacija sa pesnicima i kulturnim poslenicima na bivšem jugoslovenskom području i u našoj dijaspori, učinili su ga gradjaninom sveta i miljenikom dijaspore, a ostavio je vidljiv trag i u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, širom Evrope, u Americi, Australiji i Kanadi
i svugde je rado vidjeni gost,jer je poznat kao najbolji domaćin i organizator najbolje pesničke manifestacije "Garavi sokak" i drugih.

Zlatomir kaže da mu velike inspiracije za pisanje daje njegova verna supruga Mitra, sa kojom živi dugo godina u veoma skladnom braku, radi čega je njoj mnogo zahvalan u svom
pisanju i mnogim kontaktima sa dijasporom širom sveta na 4 kontinenta.
Z.Begovic
Prilog:foto M.D.(Zlatomir i Mitra sa Safetom Osmicic iz Holandije)

www.srpska.com
                 
   


...Zlatomir Borovnica je čovek-pesnik toplog srca, široke duše i iskrenih, srdačnih namera,
imam utisak da bi zagrlio ceo svet i učinio ga srećnim, bezgrešnim, toplim, poželjnim i dragim kada bi to fizički mogao.
Zlatomira Borovnicu ne može i ne treba da stvara kritika, jer je Bogom dan, Bogom stvoren i darovan nam upravo takav kakav nam je potreban.
Upravo zato, najiskrenije preporučujem knjigu pesama za decu "Beli ćošak" koja će deci podariti radost, zadovoljstvo i lepotu, a nama starijima pomoći da se vratimo bar na trenutak u široke dane mladosti i detinjstva kada su sokaci mirisali na hleb a hleb bio najukusniji kolač...
(Nikica Banić)

  
     
     
     
     
     
   
...Pitanja o smislu života sopstvenog i čovekovog uopšte, postavljaju se usred njihovih prizora, iznutra. Otud je doživljaj kompletan “doživljaj bica. Sinteza je moderna, ali se ne pravi veštacki.
Rezultat je daleko od uobicajenog pojma, a to je pisati onako kao što se živi...
(Radoslav Stojanovic)
 
     
     
       
     
       
   
...Za pesnika-aforističara Z.Borovnicu, aforizam znači, pre svega, ne pristati na ćutanje, ne potpisati peticiju, verovati da “vatri osim vatre ničeg više nema”.
Dok stvara “iza zatvorenih vrata”, pesnik-aforističar kao da očekuje da će, možda srećno nabasati na ovaj vekovima traženi alhemijski kamen mudrosti...
  
     
     
       
   
...Knjigu čini ravno sto aforizama. Ta kratka forma duhovnog izražavanja u aforizmima dobila je jednu prisnost i samolepljivost svakom umu, jer je začeta i iskazana u narodnom duhu. To su duge koje su se pojavile sa svojim livadskim bojama, posle neizlivenih suza, ne nad sobom, več nad sudbinom jednog vremena koje Zlatomir i njegovi savremenici žive.
Nije mu to prva knjiga aforizama. Zlatomir se 2000-te i 2006-te godine oglasio sa knjigama
“Av Av” i “Jež u nedrima”. Očigledno da je taj jež prešao iz jedne knjige u drugu neotupljenih bodlji...
- iz recenzije “Zvono opominje” -
    
     
     
               
   
...Za razliku od mnogih srpskih pisaca bajki koji, su u većem broju išli ka simbolizmu i produžavanju stvaralačkih linija Zlatomir Borovnica izabrao je drugi put, polazeći direktno od drevnih Grimovih bajki, njega inspiriše klasična forma pisane pripovedačke reči...
- Radoslav Stojanović -
  
     
     
     
                 
   
...Zlatomir Borovnica benutzt die Handlung der Fabel, bedient sich mit der Anekdotenhandlung, um jedes geschriebene Wort zu schmelzen und bis zum Ausgangspunkt der Fabel zu bringen. Und der Ausgangspunkt ist die Lehre oder Richtigstellung, welche das Volk kurzzufassen weiss, und als seine erweist...
...Zlatomir Borovnica koristi radnju basne, služeći se anegdotskim postupkom, da rastapa svaku ispisanu reč, i dovodi do ishodišta basne.
A ishod je nauk ili naravoučenije koje narod zna da sažme i ostavi upamćeno kao svoje...
(Nikica Banić)
  
     
     
     
     
     
     
       
   
Književnik...Zlatomir Borovnica zaslužuje da se onjemu govori...a evo zašto. Pred sobom imam dve knjige... “No' boema”, Četvrti susret pesnika boema, 362 strana, 62 pesnika i poetesa i “Savremenici u rasejanju”, 396 strana, 14 autora iz Austrije, Švajcarske, Belgije, Francuske I Nemačke. Ako tome dodam da su obe knjige bogato ilustrovane u tvrdim koricama, onda to govori o velikom naporu Zlatomira Borovnice, koji se predao ovom izuzetnom poduhvatu sa ciljem da uspe.
I uspeo je...
(Nikica Banic)
  
     
       
     
     
     
     
       
   
...Uzor za priče iz ovog dela su mu verovatno bile narodne priče ali se one ne mogu svesti ni na jedan od pomenutih uzora.
Priče deluju uverljivo, čitaju se u dahu, sadržaj je tako sačinjen da je pun poetike, te se slobodno može reći da je to poezija u lirici i lirika poetski kazivana...
(- Reka grešnica - Ljubomir Teofanov)
  
     
     
       
               
   
U Inđiji živi Zlatomir Borovnica koga prozvah bajkar - onaj koji stvara bajke, tvorac bajki...
Nema knjige bajki a i da nije oslikana...najnovija knjiga bajki “Mali skitač” Zlatomira Borovnice je ilustrovana po zamisli uvaženog slikara Nikole Vasića iz Kikinde, a isto tako svaka bajka u njoj e bajkarova slikovnica. Na bajku su nanete boje iz narodnog jezika, svakom bliske, svakom vidljive...
...Narodne bajke uz narodne basne su, i za Zlatomira najdraže i najbolje čuvane riznice narodnog jezika i njegove misli..
(- Mali skitač - Nikica Banić)
    
     
     
     
               
   
... Imena bajkara se vremenom, vekovima, zaboravljaju, a njihove bajke pamtimo, prepričavamo, za zgodu dobro dođu.
Sve to i više od toga, spoznao je Zlatomir Borovnica.
On živi u svojoj bajci.
(Nikica Banić)
  
     
     
                 
     

     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
     
   

Bogat, sadržajan i raznovrstan književni rad Zlatomira Borovnice zavredio je mnoga značajna priznanja.
Mnoštvo nagrada sa raznih respektabilnih književnih konkursa, za aforizme, pesme i priče, u domenu književnog stvaralaštva za decu, okitila su Zlatomirovu književnu kreaciju.

Niz društvenih priznanja za svoj ukupan socijalni i kulturni angažman, samo su skroman način, da se društvo oduži ovom neumornom pregaocu.

Književni klubovi u Srbiji, i oni izvan nje, poželeli su da im upravo Zlatomir bude počasni član, ceneći kako njegov doprinos saradnji književnih klubova, njegovu kulturološku misiju, tako i Zlatomirove ljudske kvalitete.

Među značajnija priznanja, svakako spada Članstvo u Udruženju književnika Srbije - "Branko Miljković", kao i Članstvo u Udruženje književnika Hrvatske - Rijeka.

Zlatomirov genij ne miruje, biće još lepog štiva, kao što se troši ni njegova neiscrpna energija, biće još najlepših druženja pesnika, pod njegovom dirigentskom palicom.
Pa ako hoćete, biće još i priznanja.

  

     
  - glavna strana - home - biografija - aktuelno - knjizevni klub Miroslav Mika Antic - Garavi sokak - foto galerija - kontakt -- aforizmi - poezija - knjige za decu -
  - produced by Majo Danilovic -